Драга браћо и сестре,
Драги пријатељи,
За утврђење наде у спасење и достизање блаженства, молитви треба придодати и сопствени подвиг, тј. дела побожности. О томе сам Господ вели: А што ме зовете: Господе, Господе, а не извршавате што говорим (Лк. 6,46). Неће сваки који ми говори: Господе, Господе, ући у Царство Небеско; него који твори вољу Оца мојега који је на небесима (Мт. 7,21). Руководство у том подвигу може да буде учење Господа нашег Исуса Христа које је скраћено изложено у његовим изрекама о блаженству. Таквих изрека има девет, а ми ћемо се овом приликом задржати на петој: Блажени милостиви, јер ће бити помиловани (Мт. 5,7).
Ево блаженства у коме све најпре зависи од човека, а затим од Бога; у коме се човек изједначује са Богом по расположењу. Откуда то? Пита и одговара Св. Јустин Ћелијски: Отуда што ниједна врлина није тако потребна човеку као божанска милостивост. У васцелом животу, у свим тренуцима постојања, зар је човеку ишта потребније од милости Божје? Човек постоји, живи по милости Божјој и од милости Божје. Природно је онда да и он буде божански милостив према људима. Милост је божанска сила која савлађује у човеку све што је смртно; и обесмрћује човека испуњавајући га вечним животом. Милостив човек у ствари живи још у овом свету оним што је бесмртно, божанско, вечно, а то је – божанско милосрђе. Човек божанског милосрђа све људе гледа Божјим оком и мери Божјом мером. Њему је сваки човек ближњи, јер му осећање милосрђа сваког човека учини блиским, и он свачији грех покрива својом љубављу, молитвом и смиреношћу. То није ни чудо, јер кад се човек милосрђем приближи Богу, онда му сваки човек постане близак: у Богу нико није далеко.
О свему наведеном речито говори Спаситељева врховна благовест о милосрђу: Будите милостиви као што је милостив Отац ваш – Бог (Лк. 6,36). Ни једну врлину Спаситељ није подигао на већу висину. Штавише, Он је објавио да ће на Страшном суду милосрђе бити Његово мерило, којим ће Он мерити све људе и свакоме одредити његову вечну судбу (Мт. 25,31-46).
Милост је љубављу испуњено расположење према онима који са муком подносе извесну тешкоћу. Јер као што суровост и зверкост потичу из мржње, тако и милост потиче на неки начин из љубави, и њу саму има као свој извор. Да учествују у нечем добром, старају се подједнако сви, и непријатељи и пријатељи; али желети учествовати у нечем тужном, својствено је само онима који су испуњени љубављу. Од свих веза у овом животу као најјача сматра се љубав, а милост је појачање љубави. Позив је, зато и читамо свето Јеванђеље, да овај свет уредимо по логици царства љубави Христове.
Управо из свог неизмерног милосрђа и љубави према људима, Кад дође пуноћа времена…, драга браћо и сестре, посла Бог Сина својега…међу људе, да нас приведе Богу Оцу, да будемо народ Божји. Својим рођењем Оснивач цркве је повезао у јединство оно што је најниже и оно што је највише, оно што је природно са оним што је натприродно: пећину, јасле, сламу, овце и чобане с једне стране; звезде, анђеле, мудраце и царске потомке Давидове с друге стране.
Мудраци са истока, који су вођени звездом поклонише се Богомладенцу и принесоше на дар: злато, ливан и измирну и на тај начин симболично поздравише Христа и долазећу цркву Његову.
По угледу на источне мудраце, сваке године апелујемо на вас да по својим могућностима у виду годишњег прилога – парохијала, помогнете мисију ваше цркве, а Богомладенац ће, као сунчеве зраке, излити на вас дарове благодати своје.
Шта још да вам препоручимо у слављењу Божића, драги наши парохијани, сем оно што ће нас учинити децом Божјом. Све дакле што хоћете да чине вама људи, чините и ви њима; јер то је закон и пророци, каже наш Спаситељ (Мт. 7,12). Живећи тако хришћанским животом можемо са анђелима да запевамо Божићну химну: Слава Богу на висини и на земљи мир, међу људима добра воља (Лк. 2,4).
Вама, нашим драгим парохијанима, Србима православне вере и осталим народима и људима добре воље честитамо Божић и поздрављамо хришћанским поздравом:
Мир Божји! Христос се роди! Ваистину се роди!Нека је благословена и Нова 2024. година!
Базел, о Божићу 2023. године
протојереј-ставрофор Милутин Николић
Konto-Nr. 235-89209860.1, IBAN CH29 0023 5235 8920 9860 1, BIC UBSWCHZH80A
UBS AG, Postfach, 4002 Basel / Serbisch-Orthodoxe Kirchgemeinde, Gellertstr. 45, 4052 Basel
